Hvala mama!

Hvala mama!

Majka nikada nije dozvoljavala da na sehuru jedemo hranu koja je ostajala od iftara. Ostajala je budna ili je ustajala dva sata prije nas da bi nam pripremila svježu hranu na kojoj se moglo postiti. Najdraža bi mi bila maslenica u kombinaciji sa sutlijom. Dobro ispečena na jakoj vatri i dobro poljevena kajmakom i domaćim maslom bivala je neodoljiva i izgledom i okusom. Kada bi je počinjali jesti iz nje se još pušilo. Nama je nekako bivalo normalno da se majka tako lahko bavi kuhinjom u ta noćna doba kao što mi je bilo normalno da sam se sama jedva budila, brže-bolje jela, oprala zube i legla na sećiju da odspavam do sabaha. Sabah se nije mogao u našemu domu klanjat čim se zaposti. Moralo se očekati tih ogromnih pola sata što mi je tada izgledalo kao vječnost.

Oduvijek sam bila teška na snu. Čak sama pomisao, u toku moje mladosti, da kuham u gluha doba noći mi se činila jezivom. Jednom sam samo bila primorana da to činim. Bilo je to čudno i smiješno iskustvo ujedno. Naime, tada sam još stanovala kod gospođe Rabije, koju sam nedavno spominjala. Bila je strašna zima i taman kada sam se počela spremati na spavanje zazvonio je telefon. S druge strane žice čula sam glas hadžince Muvedete. Mislim da mnogi od vas iz Sarajeva poznajete tu vjerničku dušu. Na početku razgovora nisam ništa razumijevala samo sam čula da će doći po mene te da se moram brzo spremiti. Helem, da sada ne detaljišem, u dva iza ponoći razvijala sam maslenicu. Niti je bio ramazan, niti sam shvatala svrhu tog angažmana, ali maslenica se pojela. Dobro se sjećam napravljena je sa velikim naporom a obogaćena sudžukom. Davno je to nekad bilo…
Već dugo rijetko kad i zaspim do sehura. Sada, kao i moja majka nekada, na sehur ne serviram iftarsko jelo već gledam da ugodim članovima našeg malog zajedništva. Kćerka voli šnicle, smuti. Iako se ona ne bi ljutila i da su napravljene u toku proteklog dana volim da budu friško pripremljene. I ne samo da ne osjećam nikakav napor, osjećam polet i radost. Istu radost koju sam osjećala dok je majka za nas pripremala sehur. I kako kaže Latif Moćević HVALA MAMA!

Elvira Velić-Muftić

© Divithana, 2013