Smiraj duše

Smiraj duše

Kad odem u nepovrat, u svijet sjena, šta mi ostaje?

Na koje koljeno da se spustim

Kad su oba na tlu.

I koju misao da ukrotim, pa da sedždom sedždu poljubim?

I šta treba da uradim da tamo ostanem

Kad meni se ne ustaje. I nisam se predala, o ne, nek ne izgleda tako

Nek izgleda kao da sam u molitvi, na namazu

Nek izgleda kao što jeste

Kao trenutak kad čuješ šapat:

„O smirena dušo, vrati se!„

Kad sva utoneš u smiraj duše

U blaženstvu sa Njim.

Tiho šapućeš:

“Gospodaru, evo me

evo, vraćam se.”

Piše: Alma Taletović

© Divithana, 2013